Kako se dijagnostikuje demencija?

Demencija se često dijagnosticira u kasnijoj fazi, jer se zaboravnost često pripisuje procesu starenja, umoru ili stresu.

Prvi simptom demencije je obično gubitak kratkoročne memorije. To se obično manifestuje zaboravljanjem datuma, dana u nedelji, imena… Nakon toga, osoba može imati poteškoća u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti i teže pronalazi prave reči. Ovi simptomi često prate nedostatak koncentracije i fokusa, pa nije neuobičajeno da osoba ponavlja rečenice tokom razgovora.

Demenciju karakterišu i promene raspoloženja – počevši od apatije i depresije, preko nepoverenja i sumnjičavosti, pa sve do razdražljivosti i agresivnosti. U kasnijim fazama dolazi do dezorijentacije u prostoru, prvo u nepoznatom, a zatim i u poznatom okruženju, uključujući i sopstveni dom. Poslednja faza donosi ozbiljne poteškoće. Pacijenti su uglavnom vezani za postelju, gotovo da ne komuniciraju i nemaju kontrolu nad fiziološkim funkcijama.

Prednosti kućne personalne nege za osobe s demencijom

Nega starijih osoba s demencijom predstavlja izazov za članove porodice. Zahteva ne samo dobru organizaciju dnevne rutine, već i znanje i iskustvo koje mnogi nemaju. Stoga je najbolje rešenje angažovanje kućne personalne nege za starije osobe. Ova vrsta nege uključuje medicinsko osoblje i negovatelje koji su obučeni da reaguju u svakoj situaciji kako bi se izbegle neprijatnosti.

Plan aktivnosti zavisi od stadijuma demencije, bilo da je u pitanju blaga, umerena ili teška demencija. Na taj način se određuje individualni pristup kako bi se očuvala što duža samostalnost.

Kućna nega ne obuhvata samo pomoć u ličnoj higijeni i pripremi obroka, već i niz aktivnosti koje pozitivno utiču na usporavanje progresije bolesti. To uključuje memorijske igre koje podstiču mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, lagane šetnje i, pre svega, socijalnu interakciju.